Nedilja dana pirovanja je dio knjige S VIDOŠKE GRADINE poznatog livanjskog književnika Stipe Manđerala, a odnosi se i opisuje vjenčanja i običaje u tom kraju prije nekih 50-tak godina. Običaje livanjske svadbe zabilježio je Pero Beljan, dio njegovih bolješki prenosi Stipe u pomenutoj knjizi.

NEDJELJA DANA PIROVANJA
Ženidbene običaje u vidoškom kraju sve do sitnih detalja opisao je (i svoj opis objavio 1938. godine) samouki Pero Beljan (1889-1943), tadašnji predsjednik ogranka Seljačke stranke iz Lopatica.  Šteta bi bila sažimati ga i parafrazirati. Stoga ga zbog obilja detalja, atmosfere i izravnog jezika prenosimo doslovno, bez ikakvih intervencija:
Kod nas kad se momak počne ženiti, prvu večer povede 3 do 5 momaka do kuće one cure, koju misli oženit, onda j' izvedu nigdi na stranu, di njezini roditelji ne vide. Pitaju je: Oćeš li poć za ovoga momka? Ako reče, da oče, onda reknu curi, da kaže roditeljim ili, ako nema roditelja, starijim u kući: "Doće večeras na silo taj i taj momak. Ja sam rekla, da oću za njega, ako mi vi dozvolite". Sutra na večer pogje momak sa još nekoliko momaka i sa jednim starijim iz kuće i ponesu jedan bocun rakije. Ako cura pred roditeljim reče, da oće, onda potegnu bocun rakije i nazdrave curinu ocu. On se malo zateže, da on ne more ove godine cure udavat, da mu je slabo žito rodilo, da je cura malo aljina sakupila. "Čekajte do godine!"
Onda cura reče: "Ja oću!" Kada cura ponovi pred roditeljima, da oče, onda stari uzme čašu u ruku i nazdravi ćeri po imenu: "Dobro, ti si rekla, da oćeš. Znaj dobro, ako slažeš, da ću te svu isić na komade. Pa ne znam ko da te zapita, ti ne smiš slagat, pa ja da budem sramotan zbog tebe! Ja ću popit ovu čašu rakije, Ja sam ju vridan i platiti. Ti se dobro sada promisli, pa ako misliš potlje lagat, odma ljudima kaži, da ne ćeš".
Opet cura ponovi, da oće.
Onda stari sa onim, koji je došo najstariji sa momkom, počne se dogovarat, kada će doć sa ceduljom. Odrede jednu večer, kad će doć sa ceduljom župnika. Kada oće poć, oni dan ode jedan župniku, kaže mu, da se ženi, da mu dade cedulju i da dogje na pristen. Odma župnik pokupi sve svoje teftere pa zaviče:
—    Čekaj brate, da ti kažem: maja ti nije đonila pileta, nije đonila pobira, nij đonila jaja, nije đonila vune. Ti imaš 2 konja i nisi mi dotiro drva; imaš 4 vola, nisi mi donio 40 oka žita, i to 20 oka ječma i 20 oka šenice; nisi platijo korizmene ispovidi, nisi donijo uskrsnoga blagoslova, nisi božičnoga ručka! ... O čekaj, još imaš da mi dotiraš 3 ovna za 3 godine ... Sto nisi đavo onda?
Seljak nastavi:
—    Molim vas, ujače, nemam ošta dati. Donesem pobira ... Imam samo 10 ovaca, a nas 12 čeljadi ... I ja sam jutros suvu puru pokuso ...
—    To se mene ne tiče. Ti kupi i meni donesi!
—    Čekaj, molim vas, da vam dokažem — nastavi seljak. Doka sam imo više ovaca, davo sam po ovna, a sada nemam ošta ... Kako ću ti dotirat drva. kada nemam paripčeta ... I ja sabiram pa na sebi nosim ... Da nije ovo ćumura još u tušnici, krepo bi od leda ...
—    Pa ti mi dotiraj ćumura - nastavi župnik.
—    Kako ću ti dotirat, kada j 13 din. na jami metar ćumura. Ko će mi dat 13 dinara? Di ću je zaradit? Sada vidite, da se nema u nas nigdi zaradit dinar, para...
—    Pa kada nemaš, ti se nemoj ženit! ... Evo ti, čekaj, da ti kažem: 3 pobira po 20 din. je 60 din.; jedno pile 15 din., 6 jaja 6 din., jedno runo vune 20 din., 4 tovara drva po 15 din. je 60 din., 20 oka šenice po 3 din, je 60 din., 20 oka ječma po 2 din. je 40 din, jedan sir 10 din., 3 ovna po 150 din. - 450 din., 7 čeljadi ti se u korizmi ispovidili po l dinar - 7 dinara; malo onoga blagosova, malo ručka 10 dinara. Zaboravio sam već naviljak sina 50 dinara. To ti j, da ti nij čudo - ukupno 788 dinara.
Onda se seljak počme moliti, da mu da cedulju, da samo pristenuje curu i da navisti 3 puta, pa kada dogje na vinčanje, da će mu platit. Sada ti nastane pogodba sa župnikom i seljakom, ali nešto opet župnik malo popusti nešto i pričeka. A seljak, ako nije donijo ništa, leti kući, traži zajma, prodaj štogod od blaga. Sakupi onoliko, koliko su pogodili, da odma plati. Odnese novac, dade župniku. Župnik onda napiše par riči na komad papira, koji mora momak imat kod zaruka.
Sada kadaj cedulja gotova, počme maja ušćipke na maslu peć, pogaču od lipe šenice. Ako nema sira u kući leti kumi, da joj jedan sir ili pozajmi ili proda. Ova kuma, od koje pita, jedva čeka, da dade sir, pošto se nada, da ć' ona sto puta ovi sir izist i popit, doka bude pira trajalo. Tako maja sve sakupila. A stari kućni starešina ovna ili jalovu ovcu za vrat pa kolji i š njom na kolac pa lipo izpeć. Penje se na tavan, skine prišut, dobro ga očisti, da nema čagje na njem. Šalje jednoga u grad, da kupi orasa 3 do 5 kg, jabuka 3 do 5 kg, suvi smokava 3 do 5 kg. Jednoga šalje onom birtašu, koji će mu virovat 7 do 8 l. rakije, doka on novac pribavi. Kada ovo sve dogje u kuću, onda stari i stara počnu pakovat u vreće sve sastave, pa ako ima kola, natovari na kola, ako nema kola, onda natovari na samarnoga konja. Kada se noć ufati, onda dogju do curine kuće. Sada j jad: vrata zaključana. Po običaju ne može u kuću. Lupa na vratim. Iz kuće ga pita: "Ko tuče na vratim", makar da zna, ko je. To je običaj. Ovaj stoje došo viče: "Otvori!" Drugi iz kuće "Sta tražiš?"
—    Tražim, brate jednu ovcu.
—Nije došla s mojim ovcam - ovaj iz kuće viče. Tako ga zavarava po pola sata. Ako pada napolju ovi, što zove, ima punu kapu belaja, jer zima ga jata. Kada mu otvori, onda mu dadnu stolac. Obično 2 do 3 dogju. Tu večer ponude ga sa crnom kavom, sa čašom rakije. Onda ovi, čija je cura, postavu svoju večeru. Kada malo pojidu, onda zaviče oni, kojij došo: Deder nosi ovo sa sofre ili sa stola!
Ukućani odma pokupe svoju ranu. On najprije metne pogaču pa na pogaču sir; na sir jabuku, u jabuku nazadiva novaca oko sto dinara. Ovaj, čija je cura, izvede 3 do 5 cura, pa pita.
—    Je li ovo tvoja ovca?
On kaže:
—    Nije. Izvede drugu:
—    Je li ovo?
On opet:
—    Nije. Tako dalje, doka dovedu omi njegovu curu. Onda on zaviče:
—    Ovo je moja.
Onda cura se prikrsti, poljubi jabuku, uzme u ruku, metnu ocu u nidra, poljubi oca u ruku i oca od momka, koji je došo sada. Otac od momka, ako prija nisu dali amanet, vadi kesu.
Sada valja davat amanet, kako može. Ima ji, koji daju po 2000 dinara a ima siromaka po 300 dinara. Koliko ima, pruži curi. Ona uzme pare i opet metne ocu u nidra. Kada ovo bude gotovo, onda otac od momka, koji je došo, natoči čašu svoje rakije i nazdravi ocu curinu:
—    Zdrav novi pretelju! Bože, da nam bude sretno!
Ovaj odvrati:
—    Oče, ako Bog da! Eto brate, sada postajemo novi pretelji, a nismo, fala bogu, ni dosada bili dušmani.
Ovaj odvrati:
—    Nismo, fala bogu! A sada se uzdam u Boga, da ćemo biti bolji. Eto moja Maša igje za tvoga Juru. Bože, da jim bude sretno i da postanemo bolji pretelji nego dosada. Ali Bože, podrži staro prijateljstvo, jopećemo mi moć lulu duhana i čašu rakije, da zajedno popijemo.
Sada otac od momka uzme torbu i izkrene jabuke, uzme dragu i izkrene oraše, uzme treću i izkrene smokve; uzme andžar (nož) i riže sir, što ga /' kuma pozajmila njegovoj ženi, riže pršut pa pogaču; toči rakiju u manje bocune, da ne proliva. Sada se počme pit i jist sve do sutra prid podne. Kada bude blizu podne, ako znadu, daj župnik kod kuće, onda igju na pristen momak i cura. Uz curu igje diver, brat od momka (ako nema brata, onda najbliži rođak) i jedna žena od curine strane. Kada dogju župniku, ov najprivo pita:
—    Jesi li meni đonila terluke?
Ako kaže, da nije, odma može kući - ne će je pristenovat. Ako je njemu đonila terluke na noge, onda počme pitat vjeronauk najprije momka pa curu. Ako dobro kažu vjeronauk, onda ji pristenuje. Kod pristena mora momak dati curi pristen, cura momku šal oko glave - ako nema šala, onda kapu, pošto danas mlagjarija malo nosi šal - više nose kape. Sada ka su primili pristen, momak ode svojoj kući, cura svojoj sa diverom i sa onom ženom, koja je došla sa njom.
Ko je sada od divera veseliji! Sada ima na kapi perlu ili cvit, što mu je cura pripela na kapu, kada je pošo na pristen.
Kada dogju kući, još se pije i jede. Sada je još jedno primaklo; došla majka od momka i đonila užinu pristensku (napekla ušćipaka, pogaču) i jedan bocun rakije. Bojala se, da ono, što su jučer odnili, nije nestalo, i ona postavi svoju užinu. Tako traje do predvečer. Sada se počmu opremat kući. Kupe sve, što je ostalo od rane i pića. Samo jedan bocun naliju rakije i ostave novom pretelju. Ono nose kući. Cura prati svekra i svekrivu i divera 2 kilometra puta. Ka se počnu rastajat, daruje svekru gaće ili košulju. On njozi pramo tizim para dade, koliko dar vridi. Svekrivi daruje bošču ili šudar na glava, diveru čarape i terluk. I oni joj plate prama vridnosti njezina dara. Svekra i svekrivu poljubi u ruku, divera u obraz. Ona se vrati kući, a oni kući svojoj odu. Kada se cura povrati kući, sada počme se sa majkom dogovarat, što će da kupi za novac, koji je dobila.
Staš sada? Čudo treba kupit, a malo para.
Sutra majka sa curom u grad. Kupe sve ono, štoj najpotribnije. Sada ono, što je kupila, sve dade po selu svojim drugaricam, da joj srade, pošto za 3 sedmice biće vinčanje, pa ona ne može sama sraditi. Prive nedilje u jutro rano diver (brat od momka) opremi se: lipo ustakne kapu sa perlom, ponese bocun rakije curinoj kući. Tamo ga dobro dočekaju. On starom dade oni bocun rakije. Ruča. Fati curu za ruku do crikve. Onda ona ga poljubi. On ode sa muškarcim u crikvu, ona sa ženskim. Ka se misa svrši, diver dočeka curu na crikvenim vratim, uzme je za ruku i vodi njezinoj kući. Tamo užina i napije se. Pred večer igje kući. Ona ga izprati. Daruje ga štogod. On njoj nešto novaca dade. Tako druge nedilje. Kada dogje treća nedilja, onda igju kolači curi. Koliko god momak ima u rodbini žena, pozove ji na kolač. Bude ji 8 do 12 žena. Svaka skuva u tepsiju po jedan kruh, na sridi ga provriti, kako može ruka proć. To je kolač. Metne na kolač bošču ili šudar, ponese po bocun rakije. A momkova mater mora ponit na kolač sve odilo curi, štogod treba, da se može najbolje obuć. Sada ove sve žene sa ocem momkovim odoše curinoj kući. Gledaju, kako će oko podne doć do curine kuće. Tako side, piju kavu i po koju rakiju. Doklen dogje i cura sa diverom iz crikve. Kada se svi sakupe, postavi se ručak, kolači i dar. Sto je kome, dadne se. Sada samo jedi i pi! Ali kada ove žene, što sa đonile kolače, popiju po 2 do 3 čašice, ljudi moraju šutit, pošto žene nastave svoj govor - deset nji u jedan glas govori i sve jedna drugoj može razumit. A mi muškarci ništa ne razumimo, kada one govore sve ko čavke. Kada bude čas od drugoga govora, onda kućni domaćin zaviče:
—    Oprostite, dragi prijatelji, sada malo šutite! Imam ja sa preteljom da s razgovorim, pošto došle su vile ka očima! Danas je nedilja. U sredu - ako bog da, vinčanje. Koliko će svatova bit, da znadem, Ko će kum bit? Da i to znadem!
On mu odgovara:
—    Pretelju brate! Po običaju. Znaš: kum, stari svat, čavo, diver, svatski starešina, barektar i komordžija i jengija. A za mladoženja znaš sam dobro!
—    Pretelju - nastavi curin otac. - Ja se ne bojim, da ji još toliko dovedeš. Uzdam se u boga, da ne će bit gladni ni žedni. Samo mi kaži: ko će bit kum.
—    Brate pretelju, bit će kum moj zet Martin a engjija moja ćer Kaja. A ovo drugo, ovo će bit sve moji iz kuće. Već kaži mi, pretelju, kako ćemo za ploške?
—    Tako pretelju: kakve doneseš, nake ćeš i odnit; ako pune doneseš, pune ćeš odnit; ako prazne doneseš, prazne ćeš i odnit.
Zatim dolazi crina kava, pošto je se mrak primako,. Kavu popiju. I žene odpočmu spremat svoje tepsije i torbe. Stari pokupi bocun i čaše što je donijo i "zbogom pretelju, doka se vidimo ". Doka žene izagju malo dalje od kuće, odma gleda svaka u svoju torbu i u tepsiju, je li prija išta poslala natrag. Kada vide: u svakoj torbi po bili kruv i koja jabuka po koji rubac, u tepsiji kolačića, ušćipaka i po prazan bocan, što su rakiju đonile, pa pita jedna drugu: "Kuma, je li tebi prija šta povratila?" Tako se sve izpitaju. Ako slučajno nije u svake jednako u torbi, onda one, u koji nema, počmu vikat, da nije prija dobra, da je škritac. A ona, kojoj je poslala, viče: "Pa moja kuma, ne može ona sve svoje dobro da nama dade!" Tako dogje, da se počnu ričkat.

Srećko (Ćiće) Džeko na konju Mlađanu, kao svatovski starješina u Zagoričanima 1966. godine. Desno brat mu Pero, u sredini Pero Krišto.

A stari jaši na konju. Malo više popijo, pa klima glavom. Zaviče svoju domaćicu:
— Privati der, stara, konja, da popijemo po jednu rakiju.
Starom nije do rakije, nego da da i ženam, da se umire, pošto će blizu kuće, pa da svak ne zna, kako je bilo kod novoga prijatelja.
Tako dogju kući. Sve se žene navrate u kuću mladožena, popiju kavu i odu svaka svojoj kući. Akoj kojoj dalje, ona noći pa sutra dan kući. Sutra ponediljak, utorak, srida — pir, vinčanje. Počme se odma za ova dva dana klat, peć, kuhat, piće kupovat, u bačve salivat, tražit po selu ono što treba i šta u kući nema. Puno treba — malo u kući ima. Sve valja da se nagje kroz ova 2 dana. Svatovi se brinu za konje za sedla, za ploške. Običaj je još kod nas, da svatovi jaše na konjima. Ima niki od svatova, da nema ni aljina da obuče, mora da nagje kod svoga pretelja. Sada za ova 2 dana sve se je snašlo. Utorak na večer, kada sunce zagje, počnu se svatovi sastajat u kuću mladožena. Svi dogju, ali svi moraju i da donesu poštogod (...)

Svatove Ante Periše iz Potočana Predvodi barjaktar Antić Vidović (na Begovači 1963. godine)

Kum mora platiti 50 dinara za vinčanje, 20 dinara za svetu misu. Župnik upiše kuma i divera za svidoka vinčanja pa u crikvu: bogu se mole, svetu misu slušaju i župnik vinča mladince. Kada izagju iz crikve, odma mlada ode kući sa onim, sa kim je došla. Svatovi malo pričekaju. Zapale. Čekaju 20 do 30 minuta. Posle kako je mlada otišla, onda i oni pojaše konje. Saće svi curskoj kući. Sada ko ima dobra konja, valja letiti. Pušci se to tirat, kako konj može i ne može. To ti se, brate, leti 3 do 4 kilometra. Koji prvi doleti, obise mu na konja rubac od 2 dinara vridnosti. Sada kod curske kuće kolo. Veliki se svit sakupio gledat svatove. Svatovi povade svoje ploške. Redom poje, koj došo u kolo. Kada sve obrede, onda u kuću sist, pa jedi i pi, brate. Imaš, štogod oćeš pojest i popit. Tako ti se to časti cili dan, samo svatovi gledaju, kako će kući, kada se noć bliza počme fatat. Kada bude iza podne, onda počmu običaji. Privo punice darovat zeta — bude ji po 2 do 3 i 4, neka da gaće neka košulju neka čarape. Ovo mora da plati kum ili stari svat. Bolje platit, nego da uzima digod na dućanu. Sada kada je ovo gotovo, onda igje 7 do 10 cura: svaka nakit ila jabuku sa orasim, sa lišnjacim i daruju mladožena. I ovo mora kum da plati. Pa onda pokupe sve kape svatovske i prišiju po cvit. To plati svak za se, a kum za se i za mladožena. Onda izagje crina kava. Ko oće, baci štogod u findžan za se, a kum za se i mladožena. Kada sa počme u sanduke tovarit ruvo divojačko, onda neko side na sanduk pa ne će da se ustane, doka kum ne baci koji dinar. Kadaj vrime, da se oprema kući, svatovski se konji izvedu iz štale, napoje, zob dade. Svakoga konja driži po jedna divojka ili mlada žena. Svaki svat mora da plati, kada uzjaši, onom ko mu je drižo konja, a kum mora za se i za novoga kuma i novu kumu. Sada su mladu poduvačili: ritko platno pokrili po očima. Ona ne smi više ništa govorit, dok joj ovo platno ne skinu sa očiju, pa kada bi je zmija ujela. Onda dogje mater ili strina, pa je izuje cipele i zaviče: "Kume, ode ti kuma bosa?" Kum uzme one cipele, što je donio, obuje kumi na noge. Opet dogje draga žena pa skine i one njegove cipele pa zaviče: "Kume, ode ti kuma bosa!" On privati za kesu, dadne nešto novaca, onda obuju curu. Sada vadi svaki svat novčanicu, plati, ko mu je konja držo. Zapivaju i kriknu. Odoše svojoj kući.
Ali sada kod momkove kuće sva su bližnja sela došla u kolo. Tu se piva, kolo igra.
Onda majka od momka donese gaće ili košulju. Sada momci lete. Koji uteče, taj nosi košulju. Nije to stalo ni za košulju, ali puno svita gleda, tko je najbriži! Sada dolazi ruvo - aljine divojačke. Ovi, koji goni sejsanu, nosi vina ili rakije i poji one, koji mu pomažu iztovari ruvo divojačko. Lete žene i cure gledat, što je đonila mlada, jesu li joj sanduci teški. Sada ovaj, što je dotro sejsanu, jaši brizo konja. Igje pred svatove i još nekoliko mladića. Koji imadu dobre konje, sretu. svatove i one rodijake, koji prate mladu. Kada se sastanu, onda polete, kako koji konj može. Koji privi doleti, zavežu mu jedan rubčić na konja. Onda svatovi povade ploške. Redom časte sve po kolu. Kućni domaćin iznese kabo ili kantu vina iz kuće, daje svakom pit, kolikogod ko može. Sada svatovi razjaše konje u štali. Oni u kuću. Mladu zatvore u jednu sobu. Samo ženske dolaze ka mladi i š njom govore. A kućni domaćin počme odma po kolu zvat ljude na večeru: kumove i pretelje, koji su došli sa strane u kolo. A mladožen i kum zagju po svom selu, nose plošku rakije redom od kuće do kuće i zovu sve komšije na večeru. Kada se svi sastanu, sada je veće noć. Bude od 20 do 50 ljudi, koji su pozvati na večeru. Onda kućni domaćin redom svakom da kavu i po čašu rakije. Onda s 'jedan prekristi i moli se Bogu pred svima. Kada se bogomolja dovriši, onda redom postave se sofre ili astali. Počme se donosit rana. Najprija izdrižu kruv, pa izkrenu redom oraše i suve smokve i jabuke, suvi prišut, sir tvorinjak. Rakija se redom daje i po malo sa voćem mezi i sa suvim prišutom. Ko oće, uzme i pomalo sira. Malo kašnje postavi se friško pečeno meso. Ka se ovo pojide, onda dogje kiseli kupus ili čorba. Rakija se uvik gona i pije. Kada više ne će niko kupusa, onda dogje pita redom pred svakoga i sa pitom suvo meso kuvano. Jede se, koliko ko može, ali se ne gleda, što se nije pojelo. Uvik se nosi i tripa jedna rana na drugu. Kada se najedu, onda dogje vino pa: ko oće rakiju, ko oće vino. Počme se pivat, kako zna i kako ko može. Gori kuća odpivanja. Ako ko ima šta da pukne, odma kroz pendžer pukne. Malo kašnje zaviče jedan: — Kume, kumče ti drima!
Onda kum ustane, ode gledat, di će kumče spavat. Pa se vrati, uzme kumče, vodi ga spavat, uči ga, kako se mora podnašat, kada dovedu mladu kumu k
-ao    
njemu u krevet (pošto mlada se ne pokazuje tu večer nikomu, ona je u drugoj sobi). Malo kašnje, kada je mladožen lego, onda enga uzme mladu, vodi je u krevet mladoženu. Onda enga zatvori vrata, ostavi nji dvoje i vrati se svatovim. Jede se, ko može; pije se, ko može. Neko zapiva; Je li maja na planini bila,/ je li nami sirac usirila ...
Dogje maja i donese suvi sirac i rižu. Daje se redom po malo, samo da se može dalje vino pit. Kućni domaćin donese jedan suvi prišut, dade ga onom pretelju najstarijem, koji je dopratio mladu. Ovaj uzme prišut, gusli nožem po njem, piva uz njega, te daje svakom po krišku. Tako do pola noći. Oko pola noći počmu se ljudi da razlaze svojim kućam. Nekoga vode - ne zna, kuda igje. Nekoga i nose, jer više nisu noge njegove pa put mu j\ put ti kuda god pogje. Tako se sve razigje, samo ostanu oni, što su mladu dopratili. Njima se napravi misto. Spavaju do u jutra. U jutro se najprija mlada ustaje, redom budi i ljubi, svakoga, vatru naloži, sve sobe pomete i kuću. Onda donese lavor i vodu, sapun i ručnik. Redom umiva svatove i ko je god u kući. Neko joj baci u lavor pristen, neko po koji dinar. Sada nastave piti kavu i rakiju do ručka. Izagje ručak, ručaju, dobro se napiju. Sada se pratijoci vraćaju kući. Konji se dovedu. Višaju se na konje čarapi, terluci, može ako ima i po košulju, jer ovo sve mlada daruje. Kućni domaćin obisi na konja pleće mesa. Ako ima, obisi i po prišut. Oni odu. Sada je sve mirno. Ostanu svatovi sami. Pošto je kod nas običaj, da se samo sridom vinčava, to sada ova 3 dana do nedilje svatovi piju, jedu i pripremaju za u nedilju ručak, pošto svi oni, koji su bili na večeri u sridu - kada je mlada došla - moraju se sazvat u nedilju na užinu. A doće i otac i mater mladina u nedilju u poode.
Sada svatovi se spremaju u crikvu, ali moraju na konjima svi do crikve osim mlade i divera i enge - oni moraju pišice. Posle svete mise vraćaju se kući, zovu redom na užinu. Ka se svi sastanu, postavi se užina po običaju kavo i privi put svega i svašta. Jede se, pije se. Mater mladina vadi svoje darove. Najprije daruje zeta pa redom sve svatove i svu kućnu familiju, di je došla njezina ćer. Svakoga mora poštogod darovat. Tako se pije i jede do noći, onda se sve razigje, samo ostanu svatovi i otac i mater mladina.
Sutra u ponediljak - sedmi dan kako su se sastali - ručaju i razlaze se svatovi. Mlada daruje svatove, a oni njoj po štogod od novaca. Pred večer sprema se stari i stara svojoj kući. Izprati je ćer i zet. Ka se stanu razstajat, zet daruje punicu sa nešto novaca i zbogom svaki sebi.
Lopatice (Livno)    Pero Beljan
predsjednik ogranka SS, samouk učijo čitat i pisat isto od samouka komšije.
Ovom bogatom informativnom tekstu Pere Beljana dodajmo još samo dva- tri podatka. Nekad (dosta davno) svatovi su išli i pješice, poslije jahali na konjima,  potom se vozili na arabama s konjskom zapregom. Današnje svatovske povorke s više desetina, pa i stotinjak skupih limuzina voze svatove od mladine do mladoženjine kuće (ni u jednoj ni u drugoj ne zadržavaju se dugo) i konačno se parkiraju kod nekog od svadbenih salona, u kojima, u prisustvu više stotina uzvanika,  slavlje traje po cijelu noć. Svi su svatovi obučeni po zadnjoj evropskoj modi. Nikakva traga nekadašnjoj tradicionalnoj ovdašnjoj seoskoj odjeći.
I običaj sa "sejsanom" potpuno se promijenio. U stara vremena "sejsana" se gonila na osamarenim konjima. Dva sanduka (baule), natrpana ruhom, natovare se sa strana,  ostalo se natrpa u antrešelj: prakljača, peralo za pranje robe, "kudilja" (preslica) s pripasanom vunom (povjesmom), uzice... i sve se to prekrije mutapom, kako bi bilo zaštićeno i od eventualne kiše ili snijega. Poslije, kad se djevojačko ruho tjeralo na arabama, na stupove bi (na vidno mjesto) bili obješeni ukrašeni torbakovi, uprtnjače, uzice, "kudilja" s povjesmom, prakljača, peralo i druge sitnice. Danas, pak, kad djevojke osobito imućnijih roditelja, u svojoj "sejsani" nose kompletan namještaj za spavaću sobu, kauče, regale, televizore, muzičke linije... potreban je povelik kamion da im sve to preveze do mladoženjine kuće. I u ovom segmantu društvenog života obilježja onog nekadašnjeg rustikalnog potpuno su se zatrla.
, Očićima, Mladincima (pred Božić i po Božiću) sad su se nametnuli Valentinovo, Dan žena, Majčin dan, kao svečanosti od društvenog interesa, pa se proslavljaju organizirano (i dosta bučno) na javnim mjestima.

Stipo Manđeralo, S VIDOŠKE GRADINE

preneseno uz odobrenje autora kojemu se zahvbaljujemo i ovim putem.